Bolesti desni, parodontoza

Bolesti desni, odnosno upala desni, gingivitis, je postalo jedno od najrasprostranjenijih bolesti. Najčešći uzrok upale desni, početka parodontoze, je pojačano stvaranje zubnog plaka i zubnih naslaga kao i zubnog kamenca, u kojima se nalazi mnoštvo bakterija i mikroorganizama. Do pojačanog stvaranja zubnih naslaga obično, ali ne i isključivo, dolazi usled loše ili nedovoljne higijene usta. Pored loše oralne higijene i zubnog kamenca, na upalu desni negativno može da utiče pušenje, stres, pad imuniteta, nedostatak vitamina C, neki lekovi, neke hronične bolesti, hormonski poremećaji ( pubertet, trudnoća, menopauza…), nezdrava ishrana i drugo. I škripanje zubima može biti jedan od uzročnika ove bolesti. Bolest se sporo razvija i teško se primećuje. Simptomi gingivitisa su crvene i otečene desni, a najsigurniji pokazatelj je krvarenje prilikom pranja zuba. To je početni stadijum bolesti, koji ako se ne leči, vodi u parodontozu. Paradontopatija, paradontoza, pretstavlja oboljenje kompletnog potpornog zubnog tkiva, koje se manifestuje kao postepeni gubitak vilične kosti i povlačenje desni istovremeno, što za krajnji rezultat ima ispadanje zuba. Dokazan je i loš uticaj na srce i uopšte na ceo organizam. Parodontoza takođe spada u jedno od najrasprostranjenijih oboljenja današnjice. Najčešći uzroci pojave ove bolesti su genetska predodređenost, loša oralna higijena, poremećena ravnoteža zagrižaja koja nastaje usled gubitka zuba i td. Prvi znaci bolest mogu se javiti već od 18. godine, a može zahvatiti kako pojedinačne zube tako i cele vilice. Razvija se sporo i traje godinama, mada ima primera i kada veoma brzo napreduje. Veoma je važno da se prepozna na vreme i da se odmah obratimo stomatologu kako bi se što pre počelo sa lečenjem i primenom uputstava lekara. Simtomi bolesti su otečene i jako crvene desni, krvarenje na dodir, pa čak i spontano. Sve je to uglavnom praćeno i sa nagomilavanjem zubnog kamenca i mekih naslaga. Ako se paradontopatija ne leči, nastupa povlačenje desni što za posledicu ima ogoljavanje korena, a samim tim zubi postaju osetljivi i vizuelno se produžavanju. Istovremeno se paradontalni džepovi produbljuju postajući idealno mesto za zadržavanje hrane i bakterija, što naravno doprinosi još bržem razvoju bolesti.

Tokom svih ovih faza, osim možda u poslednjoj, bolest može da se u potpunosti zaustavi, ili bar uspori primenom određenih terapijskih metoda i promenon ponašanja pacijenata u skladu sa uputstvima stomatologa. Lečenje ove bolesti je spor i dugotrajan proces i pri tome ne postoji univerzalni lek. Iziskuje dosta truda i promene loših životnih navika koje negativno utiču na desni. Neophodna je redovna oralna higijena mekom četkicom uz upotrebu konca za zube, intraoralnih četkica kao i rastvora za ispiranje usta. Dobro je barem jednom dnevno prstom masirati desni. Pravilna oralna higijena je najvažnija preventiva paradontopatije. Preporučuje se najmanje dva puta godišnje odlaziti na kontrolni pregled kod stomatologa koji će ukloniti zubni kamenac i meke naslage sa zuba, i u svakom slučaju, ako se bolest pojavi, na vreme je prepoznati. U koliko ste prepoznali simptome i stvarno želite da započnete sa lečenjem, bilo bi izuzetno korisno da prvo posetite stomatologa.