Bezmetalna keramika - da ili ne

Prednosti bezmetalne keramike u odnosu na metalokeramičke krunice su u njenoj biokompatibilnosti kao i u većoj prirodnosti i lepoti. Bezmetalna keramika najpribližnije prirodnim zubima propušta i prelama svetlost, tako da je krunice napravljene u toj tehnici teško razlikovati od prirodnih zuba. Tvrdoća im je približna prirodnim zubima što je prednost u odnosu na metalokeramičke krunice koje su tvrdje od gledji prirodnih zuba pa samim tim vremenom izazivaju abraziju, trošenje prirodnih zuba. Medjutim, s druge strane metalokeramički mostovi se  preporučuju u situacijama kada je potrebno uraditi nadoknade u bočnim regijama i kada treba premostiti veću bezubost, gde upravo dolaze do izražaja izuzetno dobre mehaniče osobine metalokeramike.

 

 

Da li je izbeljivanje zuba štetno?

Izbeljivanje zuba se vrši hemijskim putem uz pomoć polimerizujuće lampe ( lasera ) koji samo podstiču hemijsku reakciju, ali ne učestvuju u samom procesu izbeljivanja (što je pogrešno mišljenje mnogih pacijenata). Kao hemikalija u ordinacijskom izbeljivanju koristi se vodonik peroksid, ili karbamid peroksid.

Postupak je sledeći : kada se ove hemikalije nanesu na zube i prosvetle, molekuli ovih jedinjenja, pošto su veoma mali u odnosu na molekule gledji, nesmetano prolaze kroz gledj, neoštećujući je, i dospevaju do dentina. Tu se razlažu na vodu i kiseonik. Voda ispari a kiseonik u procesu oksidacije izbeljuje zube. Kako ni voda ni kiseonik nisu toksični, jasno je da ovaj način izbeljivanja nije uopšte štetan ni za gledj ni za dentin zuba.

U ordinaciji se izbeljivanje obavlja u jednoj poseti i traje oko jedan sat. Posle izbeljivanja je poželjno uraditi  mineralizacija zuba kako bi se dentin „nahranio“ fluorom. Mineralizaciju zuba je veoma korisno uraditi i nevezano od izbeljivanja, a pogotovu posle izbeljivanja. Time se postiže zatvaranje dentalnih tubulusa otvorenih u procesu izbeljivanja, a samim tim i smanjenje osetljivosti zuba i produžavanje samog efekata izbeljivanja. Treba napomenuti da se posle godinu, dve, dana u zavisnosti od načina života (hrana, piće, cigarete...), polako gubi efekat izbeljivanja i da je tada momenat da se proces ponovi ako se želi zadržati blistavi osmeh. U ponovljenom procesu rezultati su još bolji.

Na kraju potrebno je još znati da se na ovaj način ne mogu izbeleti veštački materijali kao što su plombe i keramičke krunice. Ako se izbeljuje zub na kome se nalazi plomba onda je procedura sledeća:  prvo se skine stara plomba, izbeli se zub tako bez plombe, pa se onda na kraju ponovo stavi nova plomba ali naravno u novoj svetlijoj nijansi.

Zaključak  je da nema ni jedan razlog protiv izbeljivanja i da za kratko vreme možete imati svetliju boju zuba koja vas čini lepšim i
zadovoljnijim.

Da li su bolje bele ili amalgamske plombe?

Ovo je često pitanje pacijenata kada dodju kod zubara. Evo o čemu se tu radi.

Amalgamske plombe se koriste dugi niz godina unazad u skoro istom ovakvom sastavu. Najčešća zamerka za amalgamske plombe je estetske prirode, medjutim nisu zanemarljive ni dileme oko štetnog delovanja žive. U nauci su odavno dokazana štetna delovanja slobodne žive na organizam, pa otuda i strah kod nekih pacijenata s obzirom da se živa nalazi u sastavu amalgama. Medjutim ona se u amalgamu ne nalazi u slobodnom stanju, nego u vezanom stanju sa drugim elementima i u tom slučaju ona nije štetna. Postavlja se jedino pitanje da li prilikom stavljanja plombe ostaje nešto slobodne žive, i da li se ona i u kom procentu vremenom oslobadja. Postoji tu još jedan možda manje primetan nedostatak. Amalgamske plombe ne mogu da budu tanke kao bele. Za razliku od bele plombe koja se hemijski lepi i sjedinjava sa zubom, amalgamska plomba se mehanički drži u kavitetu (prostor za plombu). Imajući to u vidu logično je da za amalgamsku plombu prostor gde se stavlja treba da ispuni odredjene geometrijske uslove kako bi plomba dobro stajala. To podrazumeva da ako je prostor plitak treba ga produbiti skidajući od zdravog dela zuba, što naravno ne preporučujemo. Da bi postavljena amalgamska plomba bila stvarno kvalitetna, potrebno je doći kod zubara još jednom u naredna dva, tri dana, kada plomba dovoljno očvrsne, da bi se ispolirala i što bolje priljubila uz dentin duž linije spajanja sa zubom.Time se dodatno zatvara mikro prostor izmedju plombe i zuba koji je idealno mesto za bakterije i sekundarni karijes. Mehaniče osobine amalgamskih plombi su veoma dobre i zato i danas nalaze primenu u nekim slučajevima.

Što se tiče belih, kompozitnih, plombi više je nego očigledno da je estetika na njihovoj strani, mada i one nisu savršene. Jedna od mana je mogućnost promene boje tokom vremena. Mehaničke osobine imaju još prostora za poboljšavanje. Prilikom stvrdnjavanja bele plombe se kontrakuju, smanjuju zapreminu, što je naravno izraženo u mikronima i nevidljivo golim okom, ali dovoljno da ostavi mikro pukotine izmedju plombe i zuba koje su idealno mesto za bakterije. One veće pukotine se vremenom manifestuju kao tamna crtica, okvir, oko plombe. Sve ovo se u velikoj meri rešava upotrebom kvalitetnijih materijala, tehnikom postavljanja plombi i na kraju izuzetno kvalitetnim poliranjem (ma koliko ovo poslednje delovalo čudno). Neki vrhunski estetski stomatolozi idu dotle da tvrde da za kvalitetnu plombu treba potrošiti vremena na poliranje (razne granulacije šajbni i pasta)  koliko i za samo postavljanje plombe, što nije daleko od istine.

Zaključak je to da i pored svega navedenog plomba na kraju ipak može da bude neprimetna i kvalitetna.

Sve pomenute nedostatke belih i amalgamskih plombi prevazilaze plombe od ketamike – inlej. To je ekskluzivna i retko primenjivana tehnika, ali u svakom slučaju nešto naj kvalitetnije što se tiče plombi.

 

 

Implantati ili nešto drugo?

Zubni implantati su pravo rešenje kada pacijent teško prihvata činjenicu da mora da nosi protezu, ili je u nedoumici da li da brusi dva zdrava zuba da bi nadoknadio nedostajući zub koji se nalazi izmedju njih. Kada je ova druga nedoumica u pitanju, onda postoji jedno prelazno, a nekad i trajno rešenje, a to je žabica ( kao na slici ).  Jedini uslov je da se prihvati komadić plastične mase u ustima. Naravno što se tiče komfora nije baš neki.

Alternativa ovome su implantati. Implantati nadoknadjuju korenove nedostajućih zuba i mogu na sebi da nose kako keramičke krunice tako i druge elemente, kao na primer  proteze. Ipak, njihova najčešća primena jeste  da bi se izbeglo nošenje proteze, i da bi se situacija u ustima mogla rešiti fiksnim nadoknadama kao što su keramičke krunice i mostovi. To je ogroman napredak u poboljšanju kvaliteta života pacijenta.

Zubni implantati su u obliku prirodnih korenova zuba i izradjeni su od takvih materijala da organizam jednostavno ne može da ih prepozna kao strano telo. Zbog toga neuspeh može biti jedino vezan za druge faktore, kao što su : pogrešna procena lekara o količini i kvalitetu kosti ( što se odredjuje specifičnom rentgen analizom ), ugradjivanje implantata kod pacijenata kod kojih je to kontraindikovano, ili nedovoljne stručnosti samog zubara za obavljanje takvog zahvata.

Ugradjivanje implantata je hiruška intervencija koja je bezbolna i relativno kratko traje. Najčešće se radi u lokalnoj anesteziji, ali na zahtev pacijenta ili preporuke lekara, može se raditi i u opštoj anesteziji. Posle ugradnje implantata treba da prodje najmanje mesec dana da bi se implantat opteretio protetskim radom ( stavio u funkciju ).

Keramičke fasete (viniri)

U savremenoj stomatologiji jedan od ciljeva je korišćenje minimalno invazivnih metoda intervencija, kako bi se sačuvalo što više dentina od zdravog zuba, a da pri tom kvalitet protetske terapije bude maksimalno dobar. S tim ciljem se u pojedinim situacijama, kada je to moguće, pribegava tehnici izrade keramičkih faseta (vinira).

Keramičke fasete su tanke keramičke pločice u obliku željenog izgleda i boje zuba, debljine oko 0,6 mm , koje se postavljaju na prednje, vidljive površine zuba. Na taj način je moguće rešiti prevelike prostore izmedju zuba (dijasteme), ispraviti nepravilno postavljene zube i naravno promeniti boju zuba. Prednost ove tehnike nad izradom keramičkih krunica, kada je to naravno moguće primeniti, je u tome što bi se na oba načina rešio problem, ali izradom faseta bi se neuporedivo manje skidalo od zdravog zuba što ne treba posebno objašnjavati zašto je to bolje.

U svakom slučaju treba oprezno birati terapiju i pažljivo sagledavati sve činjenice.

 

 

Parodontopatija

Parodontopatija pretstavlja oboljenje koje se manifestuje kao postepeni gubitak vilične kosti i povlačenje desni istovremeno, što za krajnji rezultat ima ogoljavanje i rasklaćivanje zuba. Spada u jedno od najrasprostranjenijih oboljenja današnjice.

Najčešći uzroci pojave ove bolesti su genetska predodredjenost, loša oralna higijena, poremećena ravnoteža zagrižaja koja nastaje usled gubitka zuba i td. Prvi znaci bolesti mogu se javiti već od 18. godine, a može zahvatiti kako pojedinačne zube tako i cele vilice. Razvija se sporo i traje godinama, mada ima primera i kada veoma brzo napreduje. Veoma je važno da se prepozna na vreme i da se odmah obratimo stomatologu kako bi se što pre počelo sa lečenjem i primenom uputstava lekara.

Simtomi bolesti su otečene i jako crvene desni, krvarenje na dodir, pa čak i spontano. Sve je to uglavnom praćeno i sa nagomilavanjem zubnog kamenca i mekih naslaga. Ako se paradontopatija ne leči, nastupa povlačenje desni što za posledicu ima ogoljavanje korena, a samim tim zubi postaju osetljivi i vizuelno se produžavanju. Istovremeno se paradontalni džepovi produbljuju postajući idealno mesto za zadržavanje hrane i bakterija, što naravno doprinosi još bržem razvoju bolesti.

Tokom svih ovih faza, osim možda u poslednjoj, bolest može da se u potpunosti zaustavi, ili bar uspori primenom odredjenih terapijskih metoda i promenon ponašanja pacijenata u skladu sa uputstvima zubara. Pravilna oralna higijena je najvažnija preventiva paradontopatije.

Potrebno je najmanje dva puta godišnje odlaziti na kontrolni pregled kod stomatologa koji će ukloniti zubni kamenac i meke naslage sa zuba, i u svakom slučaju, ako se bolest pojavi, na vreme je prepoznati.

Nega mlečnih zuba

Mnogi roditelji misle da o mlečnim zubima ne treba preterano voditi računa jer posle njih i tako dolaze stalni zubi. To je naravno pogrešno razmišljanje, zbog kojeg možda i njima nedostaje nekoliko zuba. Takvim pristupom je moguće nesvesno učiniti zdravstvenu štetu svom detetu koju će kasnije biti teško ispraviti.

Uloga mlečnih zuba je izmedju ostalog i da čuvaju prostor za stalne zube. Njihov prevremeni gubitak prouzrokuje pomeranje susednih zuba ka praznom prostoru, i samim tim remećenje ravnoteže zagrižaja koji je izuzetno važan za kasnije održavanje zuba u zdravom stanju. Sem toga to za posledicu može da ima i otežano nicanje stalnog zuba, koji će se ako nikne najverovatnije nalaziti u neodgovarajućem položaju, što naravno može da bude uzrok drugih budućih problema.

Osim gore navedenog treba obratiti pažnju i na to da se mlečni zubi ne menjaju svi istovremeno, već u nekom dužem vremenskom periodu oni se nalaze zajedno sa stalnim zubima, jedni pored drugih. Ako pri tom uzmemo u obzir da su za nastanak karijesa odgovorne bakterije, sasvim je jasno da će u takvoj sredini gde se nalaze mlečni zubi sa karijesom i stalni zubi biti pojačano izloženi riziku od karijesa iz razloga što bakterije ne biraju zube.

Sam karijes nastaje tako što se usled neadekvatne higijene na zubima stvara nevidljivi sloj naslaga i plaka kojima se bakterije hrane, a kao posledicu stvaraju kisele produkte koji izazivaju demineralizaciju gledji i postepen nastanak karijesa.

Imajući sve ovo u vidu jasno je da higijenu usta kod dece treba početi što ranije, čak i pre nicanj prvih zuba. Ćišćenje usta kod beba treba praktikovati sterilnom gazom natopljenom mlakom vodom ili čajem od kamilice. Kada se pojave prvi zubići treba početi sa upotrebom četkice za zube koja je predvidjena za taj uzrast. Zube treba čistiti laganim pokretima u smeru nicanja i naravno bez upotrebe paste za zube. Pasta dolazi u obzir tek kad dete malo poraste, to jest kad nauči da je ispljune posle pranja.

Prvih nekoliko godina bi roditelji trebali da peru deci zube i to 2 do 3 puta dnevno po nekoliko minuta. Deca, fluor za poboljšavanje kvaliteta zuba ne bi trebala da unose putem tableta, već samo putem paste za zube namenjene tom uzrastu, ili u ordinaciji putem specijalne paste namenjene za fluorizaciju zuba.

Što se tiče uzrasta kada dete treba prvi put dovesti kod stomatologa, to je period pre nego što se ukaže stvarna potreba za bilo kakvom intervencijom. Tada će se dete na jedan opušten način upoznati sa ambijentom ordinacije i doktorom, što će za posledicu imati lakše prevazilaženje straha kada bude stvarno potrebna neka intervencija.

 

 

Oralna higijena

Za održavanje oralne higijene postoje osnovna i pomoćna sretstva.

Osnovna sretstva su četkica za zube, pasta i konac za zube ili interdentalne četkice. Četkica treba da bude kvalitetna, sa veštačkim vlaknima, a što se tiče tvrdoće ne tvrda već srednja ili meka. Paste takodje treba da budu što je moguće kvalitetnije i obavezno da sadrže fluor. Treba napomenuti da postoje i paste koje se koriste pri specifičnim problemima. To su situacije kada su upaljene desni, ili kada su zubi preosetljivi na toplo i hladno, kao i na dodir, zbog ogoljenih vratova. U svakom slučaju ove paste treba koristiti uz prethodni dogovor sa stomatologom.

Zube treba prati 3 puta dnevno u trajanju od nekoliko minuta. Četkicu treba postaviti uz desni pod uglom od oko 45° i blagim pokretom izčetkavati u smeru prema vrhovima zuba ( u smeru kako zubi rastu). Grizna površina zuba se četka kružnim pokretima.

Veoma je važno da se dobro operu kako sve povešine zuba tako i jezik i desni jer su to sve mesta pogodna za zadržavanje bakterija. Naravno da se prilikom pranja podrazumeva upotreba konca za prostore izmedju zuba i svih mesta gde ne može da dopre četkica. Konac za zube može da bude impregniran ili neimpregniran. Ovaj prvi se koristi kod veoma zbijenih zuba, a ovaj drugi obično za jako duboke parodentopatne džepove.

Kao veoma korisno osnovno sretstvo za održavanje higijene zuba treba još pomenuti i interdentalne četkice. Bez njihove upotrebe nije moguće dovoljno dobro održavati oralnu higijenu ako tu postoje jos i keramički mostovi i problematični parodentopatni džepovi.

Kao pomoćno sretstvo u održavanju higijene usta koriste se razne tečnosti za ispiranje, ali to samo kao dodatak, a nikako kao zamena za standardne, gore pomenute metode.

.....